Najveći mitovi o jedrenju kao tipu odmora – šta je istina, a šta predrasuda

Neke od njih imaju zrno istine, neke su potpuno pogrešne, a neke su bile tačne pre dvadeset godina, ali danas više nisu. U ovom tekstu prolazimo kroz pitanja koja najčešće dobijamo od ljudi koji nikada nisu bili na brodu – i pokušavamo da na njih odgovorimo što iskrenije, uključujući i situacije u kojima jedrenje možda nije najbolji izbor.

Mit 1: „Jedrenje je samo za bogate“

Reč „jahta“ kod većine ljudi izaziva asocijaciju na luksuz i astronomske cene. Postoje, naravno, i takve jahte, ali klasičan čarter jedrilice ili katamarana funkcioniše drugačije.

Brod se iznajmljuje u celini, najčešće na nedelju dana, a cena se deli na sve koji su na njemu. Jedrilica od 12 do 15 metara obično ima tri ili četiri kabine, pa na njoj komotno boravi šest do osam ljudi. Kada se ukupan trošak podeli na celu ekipu, iznos po osobi često je uporediv sa klasičnim letovanjem u sezoni.

Važno je razumeti od čega se cena sastoji, da ne bi bilo iznenađenja:

• Najam broda – osnovna stavka, zavisi od veličine broda, tipa (jedrilica ili katamaran) i termina.
• Skiper – profesionalac koji vodi brod; kod većine aranžmana za goste bez iskustva on je obavezan deo ponude.
• Gorivo – troši se kada se plovi na motor i za rad agregata; zavisi od rute i vetra.
• Marine i lučke takse – plaćaju se kada se brod veže u luci; noći na sidru u uvali su besplatne.
• Hrana i piće – kao i na svakom odmoru, ali ovde imate izbor: kuvanje na brodu ili večera u taverni.
• Završno čišćenje i eventualna dodatna oprema.

Mnoge posade formiraju zajedničku „kasu“ za gorivo, marine i namirnice, pa se ti troškovi ravnomerno dele. Kod nas, na primer, nedelja sa skiperom počinje od 290 € po osobi, uz jasno navedeno šta jeste, a šta nije uključeno – i upravo to je ono što preporučujemo da proverite kod bilo koje ponude.

Mit 2: „Moram da znam da jedrim“

Ne morate. Za iznajmljivanje broda bez skipera potrebna je odgovarajuća dozvola i iskustvo, ali za odmor sa skiperom ne treba vam nikakvo predznanje. Skiper upravlja brodom, planira rutu, prati vremensku prognozu, pristaje u luke i sidri se u uvalama. Vi ste gost.

Ono što se od vas očekuje svodi se na nekoliko jednostavnih stvari: da slušate uputstva kada se pristaje ili isplovljava, da ne trčite po palubi dok brod manevriše i da vodite računa o vodi i struji na brodu, jer su rezervoari ograničeni.

Sa druge strane, ako vas zanima kako sve to funkcioniše, jedrilica je odlično mesto da naučite osnove. Gosti često već posle dva-tri dana sami drže kormilo, pomažu pri podizanju jedra ili vezivanju u luci. To nije obaveza, ali mnogima postane omiljeni deo nedelje.

Mit 3: „Biće mi muka sve vreme“

Morska bolest nastaje kada mozak dobija suprotstavljene signale – oči vide jedno, a unutrašnje uho oseća ljuljanje. Neki ljudi su na nju osetljiviji, ali kod većine se javlja samo pri većim talasima i obično prolazi kada se telo navikne, najčešće tokom prvog ili drugog dana.

Nekoliko stvari realno pomaže:

• Boravite na palubi i gledajte u horizont. Najgore je biti dole u kabini i čitati ili gledati u telefon dok se plovi.
• Ne krećite praznog stomaka, ali ni prepuni. Lagan doručak, dosta vode, bez alkohola veče pre dužeg prelaza.
• Birajte mesto na sredini broda, gde je ljuljanje najmanje.
• Ako znate da ste osetljivi, posavetujte se sa farmaceutom oko sredstava protiv mučnine pre puta.

Važno je i gde se plovi. U grčkim arhipelazima se plovi između ostrva koja su relativno blizu jedno drugom, a deonice traju nekoliko sati dnevno. Ostatak vremena brod je na sidru ili u luci, gde je mirno. Katamarani, zbog dva trupa, ljuljaju se znatno manje od klasičnih jedrilica, pa su dobar izbor za one koji se plaše mučnine.

Mit 4: „Na brodu je tesno i neudobno“

Savremene jedrilice i katamarani projektovani su upravo za odmor. Brod od 13–14 metara ima zasebne kabine sa duplim krevetima, jedno ili više kupatila sa tušem i toaletom, kuhinju sa šporetom i frižiderom, salon i kokpit sa stolom gde se najčešće i jede. Na katamaranu je prostor još veći, a kabine su obično u dva odvojena trupa, što daje više privatnosti.

Ipak, iskreno: brod nije hotel. Kabine su manje od hotelske sobe, voda za tuširanje se štedi između dve marine, a ormari nisu predviđeni za deset pari cipela. Ljudi koji se na brodu najbolje osećaju obično su oni koji se pakuju lagano – kupaći, nekoliko majica, nešto toplije za veče i mekana torba umesto tvrdog kofera, jer se lakše odlaže.

U praksi, većinu dana provodite napolju: na palubi, u vodi ili na kopnu. Kabina služi uglavnom za spavanje.

Mit 5: „Jedrenje je opasno“

Kada se plovi sa iskusnim skiperom, u sezoni i u poznatim vodama, jedrenje je vrlo bezbedan vid odmora. Brodovi u čarteru moraju da imaju propisanu sigurnosnu opremu: prsluke za spasavanje za sve putnike, splav za spasavanje, signalne rakete, aparate za gašenje požara, VHF radio-stanicu i opremu za prvu pomoć.

Na početku nedelje skiper drži kratak sigurnosni brifing: gde je oprema, kako se koristi prsluk, šta se radi u slučaju da neko padne u more, kako se kreće po palubi. To traje desetak minuta i vredi ga ozbiljno shvatiti.

Najveći deo bezbednosti, međutim, dolazi od planiranja. Skiper prati prognozu svakog dana, a ruta se prilagođava vremenu – ne obrnuto. Ako je za sutra najavljen jak vetar, posada ostaje u zaštićenoj luci ili bira kraću deonicu u zavetrini ostrva. Iskusni skiperi ne isplovljavaju „na sreću“.

Mit 6: „Plašim se otvorenog mora – nedeljama nećemo videti kopno“

Ovo je strah koji čujemo veoma često, posebno od ljudi koji nisu sigurni plivači ili koji se generalno ne osećaju prijatno na dubokoj vodi. Slika koju većina ima u glavi – mala jedrilica sama nasred okeana, bez kopna na vidiku – nema mnogo veze sa tim kako izgleda nedelja jedrenja u Grčkoj.

Grčka ima hiljade ostrva i izuzetno razuđenu obalu, pa su razdaljine između luka i uvala kratke. Tipična dnevna deonica u čarterskom jedrenju traje dva do pet sati, a kopno je praktično stalno na vidiku – sa jedne strane ostrvo koje ste napustili, sa druge ono ka kome plovite. Na otvorenom moru, u smislu u kom ga ljudi zamišljaju, realno se gotovo nikada ne nađete. Uvek postoji nekoliko obližnjih luka i uvala u koje se može skloniti ako se vreme promeni.

Drugi deo odgovora su ljudi koji vode brod. Profesionalni skiperi imaju zvanične licence za upravljanje plovilom i, što je možda još važnije, godine iskustva u tačno tim vodama. Obučeni su za navigaciju, rad sa radio-stanicom, procenu vremenskih uslova, prvu pomoć i postupanje u vanrednim situacijama. Poznaju lokalne vetrove, sidrišta i luke, i unapred znaju gde je zaklon za svaki pravac vetra.

Nekoliko stvari koje mogu da pomognu ako je ovo vaš strah:

• Recite skiperu na početku. Dobar skiper će prilagoditi rutu – kraće deonice, plovidba bliže obali, više vremena u uvalama.
• Nosite prsluk kad god želite. Niko vas neće gledati čudno; za decu je i inače obavezan tokom plovidbe.
• Kupanje je potpuno dobrovoljno. Mnogi gosti koji nisu sigurni plivači kupaju se sa merdevina na krmi, uz prsluk ili plutajuću „makaronu“, ili sa obale u uvali.
• Izaberite katamaran ako vam stabilnost mnogo znači – na njemu se nagib praktično ne oseća.

Iskustvo nam govori da strah od otvorenog mora uglavnom nestane već prvog dana, kada ljudi vide koliko je obala zapravo blizu.

Mit 7: „Ako nema vetra, stojimo nasred mora“

Jedrilica nije zavisna samo od vetra. Svaki čarterski brod ima dizel motor koji se koristi za ulazak i izlazak iz luke, za manevre i za plovidbu kada vetra nema ili kada duva iz pogrešnog pravca. U praksi se tokom nedelje kombinuju jedra i motor, zavisno od uslova.

Zanimljivije je zapravo suprotno pitanje – šta kada vetra ima previše. Leti u Egejskom moru duva meltemi, severni vetar koji je najjači u julu i avgustu i ume da bude prilično snažan, posebno popodne. Zbog njega se plan dana često pravi tako da se plovi pre podne, dok je vetar slabiji, a popodne provodi u zaštićenoj uvali. Jonsko more je u tom smislu nešto mirnije, a Sporadi i Saronski zaliv imaju dosta zaklona između ostrva.

Ukratko: vetar ne određuje da li ćete stići negde, već samo kako će plovidba izgledati. A dan kada se savršeno jedri, bez motora, uz tiho šuštanje vode uz trup – to je ono zbog čega se ljudi vraćaju.

Mit 8: „To nije za porodice sa decom“ (ili „to je samo za mlade“)

Na jedrilicama se sreću svi: parovi, grupe prijatelja, porodice sa decom, penzioneri koji jedre decenijama. Deca se obično izuzetno brzo prilagode – brod im je kao velika igraonica, a kupanje direktno sa krme, delfini u daljini i „pomaganje“ skiperu ostaju im u sećanju godinama.

Kod porodica sa malom decom treba voditi računa o nekoliko stvari: deca nose prsluk tokom plovidbe, ne kreću se sama po palubi dok brod plovi, a ruta se planira sa kraćim deonicama i više vremena na plaži. Za porodice i starije goste katamaran je često praktičniji izbor zbog stabilnosti, ravne palube i većeg prostora.

Starijim gostima najviše znači da se unapred dogovori tempo: manje sati plovidbe, više vremena u lukama i mirnim uvalama. Fizički zahtevno jedrenje nije – ulazak i izlazak sa broda i silazak niz stepenice u kabinu su uglavnom najveći „napor“.

Kako zapravo izgleda jedan dan na jedrilici

Da bi sve ovo bilo opipljivije, evo kako izgleda tipičan dan:

• Jutro: buđenje u uvali ili luci, kafa na palubi, kupanje pre doručka. Skiper proverava prognozu i predlaže plan dana.
• Pre podne: isplovljavanje i plovidba ka sledećem odredištu, obično dva do četiri sata. Neko se sunča na pramcu, neko drži kormilo, neko čita.
• Podne: sidrenje u uvali za ručak i kupanje. Ovo su često mesta do kojih se kopnom teško ili nikako ne može stići.
• Popodne: kratka plovidba do luke ili mirnog sidrišta za noć.
• Veče: šetnja kroz mesto, večera u lokalnoj taverni ili na brodu, zalazak sunca iz kokpita.

Nema pravila – neki dani su potpuno lenji, sa jednim kupanjem i dugim ručkom, a neki su ispunjeni obilaskom ostrva, ronjenjem sa maskom ili pecanjem.

Kome jedrenje možda ne odgovara

Iskreno, jedrenje nije za svakoga. Možda nije najbolji izbor ako vam je na odmoru najvažnije:

• da imate veliku hotelsku sobu, kadu i neograničenu toplu vodu,
• da svaki dan budete na istoj, uređenoj plaži sa ležaljkama i barom,
• da imate potpunu privatnost od ostatka društva,
• ili ako vam je teško da se prilagodite planu koji delimično zavisi od vremena.

Ako se, s druge strane, prepoznajete u tome da vas zamaraju gužve, da volite da istražujete i da vam je bitnije gde ste nego koliko je soba velika – velika je šansa da će vam se svideti.

Za kraj

Većina mitova o jedrenju nastala je zato što ga je mali broj ljudi kod nas zaista probao. Kada se razjasni kako funkcioniše cena, šta radi skiper, koliko je obala blizu i kako izgleda običan dan na brodu, jedrenje prestaje da deluje kao luksuz ili avantura za odabrane i postaje ono što zapravo jeste – jedan drugačiji, mirniji način da se provede leto na moru.

Ako razmišljate da probate, za prvi put preporučujemo jun ili septembar: more je toplo, gužve su manje, a vetar je uglavnom umeren. A ako imate pitanje na koje ovde nismo odgovorili, slobodno nam pišite – rado ćemo pomoći savetom, bez obzira na to da li ćete ploviti sa nama.